Oranž vino: feniks koji se uzdigao iz pepela

Drevno piće koje osvaja sva srca, od najmlađih do najstarijih. Razmatramo jedan od najvrelijih trendova u svetu alkohola — jantarno vino.

„Možda da popijemo oranž?“ — gleda u vas vaš vinski saputnik za veče.

O-la-la, izgleda da provodite vreme sa entuzijastom.

Flaša je otvorena, u čaši se preliva tečnost neviđene lepote — vatrena, neverovatno zavodljiva, ali pomalo mutna.

Uzimate gutljaj.

Čestitam, sada ste taoci ovog zadivljujućeg pića, povratka više nema.

Dakle, zaronimo u njega dublje, pokušajmo da shvatimo šta je šta, odakle se pojavilo, zašto je takve boje i kakvo sve može da bude, to oranž vino.

Kratko i veoma grubo — to je belo vino napravljeno po tehnologiji crvenog.

Dakle, grožđe se bere i umesto da se jednostavno iscedi sok iz bobica (kao što se radi kod belog), ono se ostavlja u društvu pokožice i koštica. Da ne bude usamljeno.

Njegovi saputnici se bave altruizmom i nesebično daju ono čime ih je majka priroda obdarila — tanine (stežući osećaj u ustima posle gutljaja), antocijane — pigment koji ovom piću daje duboku jantarnu nijansu i, naravno, raznovrsnu aromatiku koju kasnije tražimo u čaši.

Ovo druženje soka sa pokožicom i košticama zove se jednom čarobnom rečju —

A sada da malo premotamo vreme unazad i pogledamo glavne popularizatore ovog najsjajnijeg vinskog stila.

Na malom komadu zemlje na granici Italije i Slovenije krajem devedesetih godina prošlog veka okupila se kritična masa izuzetno talentovanih tipova (Joško Gravner, Stanko Radikon, na primer), koji su, ostavivši po strani sve modne trendove, odlučili da se vrate izvorima — dakle, PONOVO su počeli da prave vina sa skin-kontaktom, kao u stara (zaista stara) dobra vremena.

Rezultat: trenutni uspeh i gomila sledbenika širom sveta, o amberima je počelo da saznaje sve više i više ljudi. Ljudi su se zainteresovali za vina iz različitih zemalja i, o Bože, naleteli na fantastične ambere iz Gruzije (kolevke vinarstva, da podsetimo!)

U ovoj divnoj maloj, ali veoma ponosnoj zemlji vino sa odležavanjem na pokožici pravili su odvajkada i nikome nije ni padalo na pamet da odvaja sok od ostatka bobice.

Glavna posebnost vinarstva ove zemlje je upotreba velikih glinenih sudova — kvevrija, koje vrlo često zakopavaju u zemlju skoro u potpunosti.

Glina je neverovatan materijal, porozna (ali ne previše), što omogućava kiseoniku da sasvim malo utiče na piće, pomažući mu da razvije posebne ukuse poput određene zemljanosti, suvog voća i naglašavajući tanin i strukturu vina.

Uopšteno govoreći, Gruzini su kapirali oranže mnogo pre nego što je sve to postalo moderno; za njih je to piće života, istorija i veoma snažna veza sa zemljom. Iskrena, istinita, apsolutno ista kao pre hiljada godina.

A sada predlažem da prestanemo da pričamo i pređemo na stvar.

Prelepi kahetijski oranž. Sa blagim taninima, notama crnog čaja, kajsija i raznog koštičavog voća. Jarko i veoma vedro vino! Naravno, napravljeno u kvevriju!

Idemo sada na zapad Gruzije, u Imereti. Tamo je malo svežije, malo vlažnije i raste sasvim drugačije grožđe.

Krahuna, aromatična, sa visokom kiselošću, uz maceraciju na manjoj količini pokožice, daje neverovatno elegantno vino. Stil potpuno drugačiji od Kakhetije! Hitno probati dok ga ima! Jer Gruzija je mala zemlja, a imanja su tamo baš sićušna.

Selimo se u Sloveniju! Rebula (najvažnije grožđe oranž vinifikacije ovog regiona) sreće se sa kim? Naravno, sa glinenom amforom! Eto vam gruzijskog uticaja na najvažniji region slovenačkog skin-contact vina.

Moćan, taninski, punog tela, gotovo udžbenički, sa travnatim notama, jabukama koje su se malo valjale po zemlji i medastim podtonom.

Srpsko vinarstvo ne drema! Superpopularni Grašac pojavljuje se u sasvim novom izdanju — snažnog, moćnog oranža. Tridesetogodišnji Aleksandar Todorović uspeo je maksimalno da otvori potencijal grožđa — veoma aromatično vino, gotovo obarajuće s nogu, tropsko, medasto, sa zvonkom kiselošću.

Uzimamo ga i upoređujemo sa Gruzijom, odakle je vinar crpeo inspiraciju.

Bojan priča da se „zarazio“ prirodnim vinarstvom preko prijatelja iz Slovenije i Italije i da je bio oduševljen tradicijom gruzijskog jantarnog vina.

Kao rezultat imamo fantastičnu Moravu, koja je čak tri godine odležavala na talogu, nežnu, aromatičnu, kao cvećara koja deli zid sa radnjom začina.

Što pre probajte vino od jednog od glavnih predstavnika naturalnog pravca u Srbiji!