Merlot

Merlo je prvi put pomenut 1784. godine: bordoski činovnik zapisao je vino iz Liburnea kao jedno od najboljih u okrugu. Tokom XIX veka sorta je zauzela desnu obalu Bordoa, Sent Emilion i Pomerol, i postala najzasađenija sorta regiona. Sazreva dve nedelje ranije od kaberne sovinjona, a u kišnu jesen to odlučuje da li će berba uspeti. Zato je merlo sađen svuda gde kaberne sovinjon nije redovno sazrevao, uključujući Panonsku niziju i Jadran. Ime su sorti dale ptice: „merle“ je na francuskom kos, a zapisi iz XIX veka beleže da su kosovi zobali zrele bobice pre berača.

Film Sideways izašao je 2004. godine; u njemu glavni junak odbija da pije merlo. Ekonomista Stiven Kueljar sa Državnog univerziteta Sonoma izmerio je posledice na prodaju u američkim supermarketima: pre filma merlo je rastao trinaest procenata godišnje, posle gotovo nula, i tako četiri godine zaredom. Prodaja pino noara, junakove omiljene sorte, u istom periodu je porasla šesnaest procenata. Vinari su to nazvali „efektom Sideways“. Ironija je u tome što je junakova dragocena boca, Cheval Blanc iz 1961. godine, koju čuva ceo film, kupaža merloa i kaberne frana.