Šampanjac

Osnova su tri sorte: chardonnay daje svežinu i eleganciju, pinot noir telo i strukturu, meunier mekoću i voćnost. Sekundarna fermentacija se odvija u boci, a vino zatim zri na talogu kvasca: za nevintažni šampanjac minimum je 15 meseci, za vintažni tri godine, a prestižna izdanja leže i po 5–10 godina. Otuda prepoznatljive note brioša, oraha i korice citrusa.

Na etiketi tražite slova RM – récoltant-manipulant: vinar je sam uzgojio grožđe i sam napravio vino. Velike kuće rade drugačije – otkupljuju grožđe od stotina gazdinstava radi stabilnog ukusa milionskih tiraža. Rekoltant ima drugačiji zadatak: da pokaže karakter svog sela i svoje godine. Zato se njegova vina razlikuju od berbe do berbe – i baš zato su zanimljiva.

Šampanja ne pravi samo penušavo vino. Coteaux Champenois je apelacija mirnih vina regiona: isto kredno zemljište i iste sorte, ali bez sekundarne fermentacije. Redak žanr čak i za Francusku – i način da probate teroar Šampanje u čistom obliku.

Zbog svoje popularnosti i načina proizvodnje šampanjac tradicionalno košta više od ostalih penušavaca. Dobra boca može se naći već od 7.000 dinara. Za te pare u supermarketu dobijate prepoznatljivu etiketu milionskog tiraža, a kod nas vino vinara koji je uložio u grožđe i podrum, a ne u reklamu. Ako tražite iste mehuriće za manje para – tu je cremant: klasičan metod iz drugih regiona Francuske, upola jeftiniji. Pored njega su Cava i kompletna ponuda penušavih vina.