Chardonnay

Genetičari sa Univerziteta u Kaliforniji utvrdili su 1999. godine roditelje šardonea: pino noar i gue blan. Prvi je plemenita crvena sorta Burgundije, drugi seljačko belo grožđe koje je danas gotovo nestalo. Rasli su jedno pored drugog na severoistoku Francuske i od tog para je nastalo još petnaestak sorti, među njima game i aligote. Po ocu je šardone u srodstvu i sa našim furmintom i frankovkom: sve tri sorte u rodoslovu imaju istog pretka, gue blan. Ime je sorta dobila po selu Šardone u Makoneu, na jugu Burgundije.

Šardone zovu „vinarskom sortom“ jer mu ukus određuje podrum. Najstroža verzija je šabli: čelik, nimalo hrasta, krečnjak sa fosilima ostriga pod čokotima, a u čaši limun, kremen i so. Što južnije u Burgundiji i što više hrasta, to je vino punije, sa orasima i puterom. Odležavanje na talogu dodaje hleb i pavlaku, tako se pravi šampanjac. Topla klima menja voće: umesto jabuke dolaze breskva i ananas. U vinogradu sorta ima jednu slabost: rano pupi, pa u Šabliju i Šampanji, gde je hladno, prolećni mraz redovno odnese deo berbe.

Laki šardone iz čelika ide uz ostrige, belu ribu i kozji sir. Burgundski sa hrastom ide uz piletinu u sosu od pavlake, pečurke i meke sireve. Blanc de blancs kao aperitiv i uz morske plodove. Služite na 10–12 °C; odležanom u hrastu dajte koji stepen više, u ledenoj čaši hrast guši voće.