Cremant

Sekundarna fermentacija se odvija u boci, a vino zatim zri na talogu kvasca: minimum devet meseci, a u Loari i Limuu – celih dvanaest. Pritisak je 3,5–4 atmosfere naspram 5–6 kod šampanjca, otuda nežni, kremasti mehurići – reč crémant i znači „kremast". Inače, ime je cremantu pripalo dogovorom: do 1994. tako su zvali i mekše penušavce same Šampanje, ali je region prepustio reč susedima – a zauzvrat je ostatak Francuske prestao da piše méthode champenoise na etiketama.

Pravo na ime ima osam zona: Alzas, Burgundija, Loara, Bordo, Limu, Žira, Di i Savoja. Skoro polovinu svih cremanata pravi Alzas. Jedinstvenog ukusa nema, i to je plus: u Burgundiji su chardonnay i pinot noir, kao u Šampanji; u Alzasu pinot blanc i rizling; u Bordou semillon. Dva cremanta iz različitih regiona razlikuju se više nego dva šampanjca iz susednih sela. Na primer: stroga Burgundija Parigot & Richard, lagani Bordo Maison Castel, alzaški brut nature Domaine Mann.

Osnovna boca za svaki dan može se naći za manje od 2.000 dinara. Ozbiljnije boce, koje biste naslepo zamenili za šampanjac, počinju od 5.000. Uporedite sami – šampanjac je odmah pored. Svi mehurići su u kolekciji penušavih vina, a mirna Francuska – u francuskim vinima.