Sve sam: rekoltanski šampanjac

Najseverniji vinski region Francuske, na listi svetske baštine UNESCO-a, i želja svakog vinofila. Danas je reč o Šampanji. Skidamo veo nedostupnosti i pričamo o tome ko su te velike šampanjske kuće i koje su im alternative.

U mračnoj mračnoj noći, na mračnom mračnom vinogradu, monasi u mračnim mračnim mantijama pravili su… ŠAMPANJAC.

Uplašili ste se? I te kako. Vekovima je penušavo vino iz ovog regiona, zalaganjem marketinških stručnjaka, pretvarano u predmet želje, ispunjen svim atributima elitnosti, nedostupnosti i ekskluzivnosti.

Moët & Chandon, Krug, Louis Roederer postali su znaci luksuza i govorili o bogatstvu svojih vlasnika, a Udovica Clicquot bila je obavezna gošća na svakom svečanom prijemu.

Ali iza veoma visokih zidova ovih ogromnih šampanjskih kuća gubili su se ništa manje veliki majstori koji su, umorni od komercijalizacije i potpuno prodajnog pristupa poslu, oprali ruke i otišli da rade svoje.

Pričaćemo o njima — rekoltanima (zapamtite ovu reč, objasniću kasnije) — i zašto treba piti njihova vina već danas.

Počećemo od osnove: Šampanja je veoma poseban vinski region Francuske. Dovoljno je pomenuti jedan zakon koji zabranjuje da se „šampanjcem” nazove bilo koje vino proizvedeno van ovog regiona.

Tamo su tradicije najstarije i još uvek dominantne. Takav strogi poredak stvari i stalno rastuće cene zemljišta, grožđa i opreme, kao i isključivo ručna berba (koja zahteva ogromne troškove), uopšte ne motivišu na bilo kakve eksperimente.

Velike šampanjske kuće, poput onih koje vidimo na policama supermarketa — tipa Dom Perignon, M&C i sva ostala ekipa, — ne vole previše da odstupaju od svoje osnovne linije ukusa, već mešaju cuvée tako da kupci, naviknuti na jednu paletu utisaka, uvek dobiju jedan te isti proizvod.

Sve je super jednostavno! To je vinar i vinogradar u isto vreme. Još jednostavnije — čovek koji pravi sopstveno vino od sopstvenog grožđa.

– Zar tako ne rade svi?

– Ne, ne rade. Oni isti veliki šampanjski domovi kupuju grožđe od farmera zato što su im obimi proizvodnje ogromni i nemaju dovoljno svojih zasada. Važno je shvatiti da to nije loše. Samo je drugačije.

I tako, rekoltani.

Zbog toga što su ti momci oslobođeni pritiska velikog brenda i prepušteni sami sebi, spremni su da malo više eksperimentišu sa ukusima.

Vrlo često ne dodaju šećer da ne bi prekrili suptilan ukus svoje zemlje; među njima je više biodinamičara i onih koji rade organski, a i cilj im je pomalo drugačiji — da pokažu kako vino zavisi od godine, vremenskih uslova i tla i da naglase njegovu jedinstvenost.

I sa takvim pristupom, iza boce Šampanje koja stoji pred vama pojavljuje se čovek, vino dobija karakter. Znate li ko stoji iza proizvodnje Udovice Clicquot? Čak ni ja ne znam. A kod rekoltanske boce sve je jasno — ime će, najverovatnije, biti napisano na etiketi.

Svest o tome da taj vinar nije lik iz nekog drugog sveta „velikih tipova”, već običan radnik–poljoprivrednik, čini vezu s vinom jačom. Razdaljina između vas i vinara postaje neprimetna.

A to je toliko dragoceno, dragi moji.

Ne čini li vam se sada da boca šampanjca na stolu može ispasti ne tako napadno bogata, prepuna slepih simbola luksuza i formalnosti, već, naprotiv, — zvezda večeri, povod za duge razgovore, zadovoljno mljackanje i priče o dubini ukusa?

Dakle, položili smo još jednu ciglu u temelje očovečavanja ovog divnog pića.

Vreme je da i mi izaberemo svoju ciglu.

Deluje strogo i nepristupačno, zar ne? A u stvari je veoma vesela, zvonka Šampanja iz Kot-de-Bara. Najnežniji mehurići, sveže jabuke Granny Smith pomešane sa antonovkom i, naravno, svima nama omiljena hlebna kremastost i utisak peciva.

100% biodinamički šardone! Kiselo, sveže, ali pri svemu tome zaobljeno i blago briošasto! Savršena boca za doručak u neki neobičan dan (na primer, za Novu godinu)

Opet šardone, ali ovog puta već premier cru!

Duboka zlatna nijansa u čaši sasvim jasno opisuje i ukus vina, već ne toliko lepršav, svež i zvonak, već zaobljen, orašast, s notama bakinog kolača od jabuka sa cimetom!

A još u svakoj boci ima 30% takozvanog „večnog cuvéea” koji vodi poreklo još iz 1986. godine!

Ako vam treba da poklonite nekom uvaženom rođaku bocu Šampanje, a sve što stoji u supermarketu vam nije po volji – slobodno uzmite ovog monsieur-a. Veoma aromatičan, orašast, pun tropskog voća! Gust i pomalo lepljiv. Ozbiljan tip, ukratko!

Još jedan pretendent na titulu “teškaša godine”. Gust i snažan. Ponekad se čak čini da mehurići zapinju u telu vina. Medast, veoma voćan, blago slanast, sigurno je spreman da izađe na kraj sa svim jelima novogodišnje trpeze i da bude odličan pratilac sendviču sa šprotama, na primer.