Grci su jug Italije nazivali Enotrijom, a to ime se vezuje za reč „vino". Od tada se malo šta promenilo. Vinogradi se pružaju na hiljadu dvesta kilometara od severa ka jugu, od alpskih padina do Sicilije: dvadeset vinogradarskih regiona, a vino se pravi u svih dvadeset. U nacionalnom registru ima preko petsto sorti, a većina raste samo ovde. Italijansko vino se gotovo uvek pravi da ide uz hranu – otuda visoka kiselost i umeren alkohol, takva vina se otkrivaju za stolom. Na našoj polici su dve Italije odjednom. Prva je klasika: Barolo, Brunello di Montalcino, Chianti Classico, Bolgheri. Druga su prirodna vina Furlanije i Veneta, vulkanska bela sa Etne, penušavci od prosecca do brachetta.
