Od Parkera do Božolea: kako je svet zavoleo lagana crvena vina

Potražnja za laganim crvenim vinima stalno raste, sve više i više ljudi ih bira umesto taninskih, punih i gustih vina. Hajde da vidimo kakve veze s tim imaju mlađe generacije i ozloglašeni Robert Parker.

Još pre nekih 15 godina niko ne bi ni pomislio da bi ovakav tekst mogao da postoji: na tržištu je vladala najezda toliko gustih vina da je delovalo kao da možeš da ih odgrizeš i sažvaćeš, a još je poželjno i da ih “zaliješ” vodom. Jer, kako kaže mama, nije zdravo jesti na suvo.

Za popularnost teške artiljerije možemo da kažemo “hvala” velikom i strašnom Robertu Parkeru, vinskom kritičaru koji je postao neverovatno uticajan zahvaljujući svom sistemu ocenjivanja od 100 poena. Kriv je i zato što je imao prilično jednoličan ukus, pa su mnogi vinari podešavali svoja vina prema njemu.

A voleo je, naravno, taninsku, visokoalkoholnu, u hrastu odležanu teškaša — Bordo, Južnu Ronu, Kaliforniju ili “vina za dabrove” (u uvredama prema hejterima, kao i uvek, nema mu ravnog).

Srećom, ta feerija ukusa se u nekom trenutku završila (negde oko 2010–2012), vinsku kritiku su prestali da doživljavaju kao istinu u poslednjoj instanci, i na scenu je, na primer, izašao Vivino, gde je svako sam sebi kritičar.

Otprilike u isto vreme prirodno, organsko i biodinamičko vino ulazi u igru (hvala internetu). Sve više i više ljudi počinje da upoznaje nove sorte, često lokalne, koje ranije nisu izlazile van svojih regiona, uskoro će se otvoriti legendarni Bar Brutal u Barseloni, a Izabel Ležeron će objaviti svoj magnum opus o naturalki, i svetsko klatno će se zanjihati ka crvenim vinima, koja nisu ugušena buradima i koja odražavaju terroir.

I na kraju, opšti trend ka zdravom lajfstajlu i mlađa generacija, za koje je alkohol prestao da bude marker “odraslosti”, a mamurluk je počeo da utrostručuje ionako anksiozan mozak, prepun informacija i svetskih vesti.

Sve to, i još milijardu razloga, povećalo je potražnju za vinima sa nižim alkoholom širom sveta. U modu su ušla blago rashlađena, poluprozirna, lagana crvena vina, koja ponekad mogu da ispadnu i poprilično “gusta” roze, ali o tome gde je ta granica i da li uopšte postoji, pričaćemo neki drugi put.

Pa kakva su to vina? Da se obraduješ čašom, a možda i bocom, zvonkog i najsočnijeg crvenog, ne moraš da budeš previše pametan — samo treba da zapamtiš ključne reči.

Dakle, zanima nas tačka na mapi — Božole, koja se istorijski vezuje za mladi “beaujolais nouveau”. Ranije ljudi ovaj region nisu uzimali za ozbiljno, misleći da je vino koje se tamo pravi jeftino stono vino. Greška? Baš ta.

Srećom, danas Božole doživljava procvat, i zahvaljujući tome milioni ljudi su se zaljubili u sortu game i karbonsku maceraciju. Bez panike! Taj strašan izraz znači samo fermentaciju unutar bobice, bez kontakta sa kiseonikom.

To znači da se grožđe ne mulja da bi se oslobodio sok, već se, naprotiv, trude da ostane celo. Ovakav način fermentacije daje ultra-bobičaste mirise i ukuse, sočnost i nizak alkohol, praktično bez tanina.

Hajde da skrenemo malo u stranu, ka manje poznatim, ali nimalo manje iznenađujućim vinima — takozvanim palhete. Ovo je genijalno, u svojoj jednostavnosti, metoda iz Portugalije. Njena glavna fora je u kofermentaciji (odnosno zajedničkoj fermentaciji) crvenih i belih sorti grožđa.

Ova “caka” automatski smanjuje nivo tanina, povećava kiselost, a još kao fora u ukusu se pojavljuju razni citrusi i cvetne note zahvaljujući belom grožđu. Super sveže, baš neobično i baš ukusno! Piti rashlađeno i planirati putovanje u Portugaliju!

Ako želiš da podržiš domaće proizvođače i probaš balkansku sestru pino noara — Kadarka je za tebe. Niko pouzdano ne zna gde se Kadarka prvi put pojavila, ali Srbi iskreno veruju da je to njihova autohtona sorta.

Ovo grožđe takođe ima tanku pokožicu (čitaj — nizak tanin) i prirodnu kiselinu, koja omogućava da se od njega prave prelepa, najfinija, najotmenija i najsočnija vina. Naravno, osim ovog stila, može da da i punije i teže varijante, ali o tome ne danas.

Eto tako, društvo! Naravno, na planeti Zemlji postoji još gomila različitih varijanti laganih crvenih vina, ali danas sam htela baš o ovima (jednima od mojih omiljenih)! Zato probamo, uživamo i pamtimo: lagano vino — nije isto što i neozbiljno!