Imate nalog?
Prijavite se za brže kreiranje porudžbine
Iza Vinas More stoji trojka sa ozbiljnim vinskim iskustvom. Krešo Petreković – somelijer i uvoznik iz Njujorka. Niko Dukan – promoter i osnivač vinskog sajma. Neno Marinov – lokalni vinar koji je u Primoštenu tiho pravio Babić onako kako su to radili njegovi preci pre sto godina. Udružili su se 2020, kada je postalo jasno da sorta polako nestaje – vinogradari su masovno prelazili na turizam. Njihova vina ispadaju vrlo neobična za južnu Dalmaciju: laka, prozirna, sa slanim morskim finišom.
Babić je tamna dalmatinska sorta koja se obično pravi gusta i moćna. Kod Vinas More ispada drugačije: lakša, prozirnija, sa više svežine. Čokoti su žbunoliki, stari do sto godina, raspoređeni po 3–4 na svakoj sićušnoj parceli ograđenoj suvozidom. Rastu nekoliko metara iznad Jadrana, na crvenici koja leži preko krečnjaka i dolomita. Pored Babića, u podrumu se nalaze još četiri lokalne sorte: crne Plavina i Lasin, bele Debit i Maraština. Sve se radi organski (bez sertifikata), berba je ručna, fermentacija u otvorenim kacama, bez filtracije i sa vrlo malo sumpora.
Vinograde oko Primoštena lokalci zovu "kamenom čipkom". Parcele su minijaturne, ponekad svega dva sa šest metara, i svaka je opasana suvozidom koji su generacije slagale ručno. Sa parcele se uklanjalo sve što nije zemlja, pa se od tog kamenja gradila ograda. Iz vazduha to izgleda kao mreža od hiljada terasa – pa su uvršteni i na listu kandidata za UNESCO svetsku baštinu, a fotografija ovih vinograda visi u holu sedišta UN-a u Njujorku. Vinogradarstvo se ovde pominje još od VIII veka, a za dvanaest vekova tehnika se gotovo nije promenila. Poslednjih decenija sve više ljudi prelazi na turizam, vinogradi zarastaju – Vinas Mora pokušava to da zaustavi, dok još ima šta da se spase.
