Prosecco

Za razliku od šampanjca, prosecco se pravi Šarma metodom: sekundarna fermentacija se ne odvija u boci, nego u velikim čeličnim tankovima pod pritiskom, i traje nekoliko nedelja. Vino nema dug kontakt sa kvascima, pa u aromi nema hlebnih nota – samo čisto voće. Upravo zbog te svežine se prosecco i voli. A metod je i brži i jeftiniji od klasičnog – otuda pristupačne cene.

Na etiketi tražite zonu. Prosecco DOC je osnovni nivo sa ravnica. Conegliano Valdobbiadene DOCG i Asolo DOCG su brdske zone sa strogim pravilima i rečju Superiore u nazivu – status imaju od 2009. godine. Kod nas su obe: La Tordera A3 iz Asola i Marchiori iz Valdobbiadenea. Inače, do 2009. se „prosecco" zvala i sama loza – onda su sortu preimenovali u gleru, a ime Prosecco vezali za teritoriju. Tako su Italijani zaštitili vino od falsifikata.

Col fondo (sui lieviti) je prosecco kakav se pravio nekada: sekundarna fermentacija u boci, bez degoržiranja, talog kvasca ostaje unutra. Vino je suvo, blago slano, pomalo mutno – bliže pet-natu nego uobičajenom proseccu. Kod nas ovaj žanr predstavlja Marchiori Integrale iz Valdobbiadenea: brut nature, stare sorte bianchetta i verdiso u kupaži sa glerom.

La Tordera košta 1.650–1.850 dinara – odličan početak, i to od porodične vinarije. Marchiori Integrale je 4.190: redak stil i ograničene serije. Ako tražite mehuriće izvan prosecca, tu su Cava sličnog cenovnog ranga i cela kolekcija penušavih vina. A za Italiju bez mehurića – italijanska vina.