Austrijska vina

Istok zemlje uz granicu sa Mađarskom – ravnica oko plitkog Nojzidlerskog jezera, koje ublažava klimu i stvara poseban mikroklimat za lozu. Glavna crna sorta je blaufränkisch: tamna višnja, biber, visoka kiselost i čvrsti tanini, pa ga porede čas sa syrahom, čas sa nebbiolom. Ovde rade Heinrich u Golsu, Weninger u Horičonu, Gut Oggau sa svojom kolekcijom vina-likova i Meinklang – porodična farma na kojoj je vinograd samo deo gazdinstva, a biodinamika radi kao zatvoren ciklus.

Terase iznad Dunava, granit i gnajs, oštre razlike između dnevnih i noćnih temperatura. Odatle grüner veltliner sa svojom biberastom notom i rizlinzi koji u boci žive decenijama. Nikolaihof u Vahauu je najstarija vinarija u Austriji, sa dve hiljade godina istorije, i jedna od prvih biodinamičkih na svetu: porodica Saahs je na taj metod prešla još 1971. godine, mnogo pre nego što je biodinamika ušla u modu. Loimer radi u susednom Kamptalu i pravi i mirna i penušava vina klasičnog metoda.

Južna Štajerska se graniči sa Slovenijom i stilski joj je bliska: brda, sveža klima, bela vina sa izraženom kiselošću. Lokalnu stenu zovu opok – lapor koji vinima daje slankastu mineralnost. Sepp Muster ovde pravi prirodna vina sa dugom maceracijom, a njegov sauvignon malo liči na novozelandski ili loarski.

Blaufränkisch – ako volite crvena vina sa kiselošću i strukturom, ali bez težine. Grüner veltliner – univerzalno belo koje ide čak i uz jela teška za vino, kao što su špargle i artičoke. Rizling iz Vahaua – ako želite da vidite kakav suvi rizling može da bude na svom vrhuncu. Gut Oggau – ako tražite burgenlandsku biodinamiku u najprepoznatljivijem izdanju: Theodora od grünera i welschrieslinga za belo, Atanasius od blaufränkischa i zweigelta za crveno.