Belo vino

Bela vina je zgodno podeliti na tri karaktera. Sveža i mineralna – visoka kiselost, citrusi, zelena jabuka: sauvignon blanc, grašac, albariño, Chablis. Aromatična – cveće, začini, tropsko voće već u čaši: tamjanika, muskat, gewürztraminer. Gusta – odležavanje na talogu ili u buretu daje kremastu teksturu i punoću: burgundski chardonnay, zreli rizling, viognier.

Rizling je kod nas najbrojniji, od Mozela do Austrije: sorta visoke kiselosti, sa potencijalom odležavanja kakav se retko sreće. Chardonnay je neutralna sorta koja karakter uzima od teroara i podruma: u Chablisu je strog i mineralan, posle batonaža kremast i pun. Sauvignon blanc – trave, ogrozd, svežina. Od domaćih: grašac – najzastupljenija bela sorta Srbije, u regionu poznata kao graševina i olaszrizling; tamjanika – jasmin, zova i muskatno grožđe u suvom izdanju; furmint – mađarska sorta visoke kiselosti koja na subotičkom pesku daje suva i ozbiljna vina.

Sveža bela – uz ribu, morske plodove, salate, kozji sir. Aromatična – uz azijsku kuhinju, kari i začinjenu hranu: intenzivna aroma podnosi začine, a blaga slatkoća gasi ljutinu. Gusta – uz piletinu i teletinu u kremastim sosovima, pečurke, tvrde sireve. Ako je na stolu svega pomalo – uzmite rizling: ima dovoljno kiselosti za masno i dovoljno arome za začinjeno.

Najčešća greška sa belim vinom je preterano hlađenje. Ledeno vino nema miris: aroma se otvara tek kada se boca malo zagreje. Sveža i aromatična bela služite na osam do deset stepeni, gusta na deset do dvanaest: izvadite bocu iz frižidera petnaest minuta pre služenja. Otvorena boca u frižideru traje tri-četiri dana.

Uz ribu i morske plodove – albariño ili Chablis: slankasta mineralnost nastala kraj okeana i na drevnom morskom dnu. Za aperitiv bez povoda – rizling ili sauvignon: sveži, pitki, ne traže pažnju. Uz začinjenu hranu – tamjanika: arome ima dovoljno za svaki kari. A za veče kada vozite tu su bezalkoholna bela vina – pravo vino iz kog je uklonjen alkohol.