Srpsko vino

Prokupac je glavna crna sorta zemlje i gotovo da raste samo ovde: višnja, začini, zemljani tonovi. Tamjanika je srpski klon muskata koji se ovde vekovima pravi suv: jasmin, zova, muskatno grožđe. Kadarka daje svetla, začinska crvena vina; sorta je zamalo nestala i vratila se zahvaljujući nekolicini gazdinstava na severu. Grašac je najzastupljenija bela sorta u Srbiji, u regionu poznata i kao graševina i olaszrizling. Frankovka daje crvena vina sa živom kiselošću i čvrstim taninima – u Austriji je znaju kao blaufränkisch.

Srbija je podeljena na 22 vinogradarska rejona. Za našu policu tri su najvažnija. Subotičko-horgoška peščara na samom severu – čist pesak u kome filoksera ne preživljava, pa su se ovde sačuvale loze na sopstvenom korenu starije od sto godina. Fruška gora iznad Dunava – prohladne padine i manastirska vinarska tradicija koja traje od XV veka. I Negotinska krajina na istoku, uz rumunsku granicu – tamo su ostale pivnice: čitave ulice kamenih vinskih podruma iz XVIII i XIX veka u selima Rajac i Rogljevo.

Oszkár Maurer pravi Kadarku 1880 sa vinograda zasađenog 1880. godine – to je najstariji vinograd kadarke na svetu, a obrađuje se ručno i uz pomoć konja. Erno Sagmeister iz Vojvodine – furmint, kadarka, pinot noir, cabernet franc. Bojan Baša pravi jantarna i gusta bela vina. Bikicki iz Sremskih Karlovaca – crvena, oranž i crnu tamjaniku. Vinarija Dalia – sveža vina za svakodnevni sto i penušavo vino. Kostić – prokupac i oranž tamjaniku. Francuska Vinarija pod markom Bongiraud – penušavce klasičnog metoda, frankovku i roze.