Sauvignon Blanc

Sorta je poreklom sa jugozapada Francuske, iz Loare ili Bordoa, spor nije zaključen, ali se baš u Sanseru i Puji-Fimeu od 1936. godine pravi stoprocentni sovinjon bez hrasta: limun, kremen, mokar kamen. U Bordou isto grožđe mešaju sa semijonom, pa se dobija puno belo vino sa potencijalom za čuvanje. Na Novom Zelandu je prve velike zasade podigla vinarija Montana u Marlboru 1973. godine, do sredine osamdesetih je stil sa marakujom i ogrozdom postao prepoznatljiv u celom svetu, a danas sovinjon čini više od četiri petine novozelandskog izvoza vina. A prirodni vinari ga prave drugačije: maceracija na pokožici, bez sumpora i filtracije – to je od Marlbora sasvim daleko.

Genetičari sa Univerziteta u Kaliforniji dokazali su 1997. godine da je kaberne sovinjon dete sovinjon blana i kaberne frana. Belo grožđe se pokazalo kao majka najraširenije crvene sorte na svetu i prenelo mu zelenu notu koja kod kabernea izbija u hladnim godinama. Sam sovinjon je, po svemu sudeći, potomak savanjena, stare sorte iz Žire; drugi roditelj nije poznat. Ime objašnjavaju rečju „sauvage“, divlji: loza bujno raste, a miris je oštar. Sorta se prvi put pominje kod Rablea, u „Gargantui“ iz 1534. godine.

Klasičan par su Sanser i kozji sir kroten de Šavinjol iz susednog sela. Ako baš niste u Francuskoj, odgovaraće bilo koji kozji sir, feta i salate sa kiselim prelivom. Sovinjon je jedno od retkih vina koje ide uz špargle i mladi grašak: pirazini u vinu i u povrću su isti. Uz ribu i morske plodove bira se loarski stil, uz tajlandsku kuhinju sa limetom i korijanderom novozelandski. Služite na 8–10 °C.