Intervju sa Kristinom Lukić (Dalia)

Junakinja našeg današnjeg intervjua je izuzetno talentovana, veoma pametna i neverovatno šarmantna Kristina Lukić iz vinarije “Dalia”. Sa njom ćemo razgovarati o Srbiji, važnosti zajednice i ženskom vinarstvu.

Radili ste sa Dominik Moro iz Mari Kurtan — čemu vas je tačno ona naučila tokom vremena koje ste provele zajedno? A čemu ste vi naučili nju?

Od nje sam naučila stvarno puno, naročito o promišljenom i odgovornom vinogradarstvu i pravljenju iskrenih vina. To mi je bio prvi susret sa proizvodnjom vina uz minimalnu intervenciju i odmah mi je bilo jasno da je to moj put.

Ne znam da li sam je nečemu konkretnom naučila, ali verujem da svaka ljudska razmena ostavi neki trag.
Ako ništa drugo, verovatno sam u njoj probudila radoznalost da dođe u Srbiju i proveri da li primenjujem to što sam pokupila od nje😁

Prilično očigledno pitanje, ali ipak — zašto niste ostali u Evropi? Deluje kao da je tamo lakše biti vinar. Ili nije baš tako?

Nisam ostala u Evropi iz dva razloga. Prvo, koreni su odradili svoje — jednostavno se pojavila jaka unutrašnja potreba da se vratim u svoju zemlju.

A drugo, ovde imam više prostora da stvorim nešto svoje i ostavim lični pečat, što bi u Evropi bilo znatno teže. Mada mislim da je ovaj prvi razlog ustvari i glavni razlog mog povratka.

Pročitala sam da ste na sajmu u Šampanji probali vino iz Negotina koje vas je veoma impresioniralo. Možete li reći koje je to vino bilo?

Reč je o crvenom vinu Francuske Vinarije, mislim da je bilo u pitanju „Obećanje“. Svakako, probala sam u toj prilici još nekoliko njihovih vina i taj ukus, za koji sada znam da je ukus Negotinske Krajine, bio mi je jako primamljiv.

Da li postoji nešto što razlikuje Negotin od drugih vinskih regiona u Srbiji? Ne mislim na zemljište i klimu (o tome malo kasnije), već pre svega na zajednicu i odnose među ljudima u samom Negotinu.

Ono što se za mene najviše izdvaja jeste ta mala, ali izuzetno jaka zajednica koja se spontano stvorila među nekoliko mladih ljudi iz kraja — „Mladi sa rajačkih pivnica“. Nas je malo, ali smo uporni. Sarađujemo, držimo se zajedno i svesno gradimo vinski temelj za generacije koje dolaze.

Istovremeno pokušavamo da vratimo dug onima pre nas, koji su ovde stvorili nešto gotovo neverovatno, a što danas, nažalost, stoji na ivici nestanka. To ne prihvatamo. I borićemo se da se to ne desi. 💪🏼

Koliko klima utiče na uslove u regionu? Čini se da su stalno ili suše ili kiše. A 2025. je bio strašan grad — da li ste tada imali trenutak da poželite da sve ostavite?

Klimatske promene utiču i te kako. To su ciklusi sa kojima su se čovek i priroda oduvek suočavali, i jedini način da se kroz to prođe jeste adaptacija. Istina je da se danas ekstremne situacije dešavaju mnogo češće nego ranije, što ceo proces čini izuzetno izazovnim i teškim.

Grad koji si pomenula bio je, nažalost, bolan primer toga. Gledati kako sve nestane za manje od pola sata zaista je poražavajuće. Ali pomisao da se odustane mi nikada nije pala na pamet!

Srbija je prilično tradicionalna zemlja. Da li ste imali osećaj da ste morale više da dokazujete zbog toga što ste žena? Ili, naprotiv, postoji nešto što Srbiju razlikuje od drugih zemalja i na neki način pomaže ženama u vinarstvu?

Srbija možda jeste tradicionalna u nekim aspektima, ali generalno odnos prema ženama nije ništa drugačiji nego na Zapadu. Tokom cele moje karijere bilo je možda nekih neprijatnih situacija u drugim zemljama, i na početku sam imala osećaj da kao žena moram više da se dokazujem.

Međutim, s godinama sam upoznala veliki broj snažnih „vinskih“ figura koje su mi pokazale suprotno i ostavile veliki trag u meni. Danas se potpuno komforno osećam u svojoj poziciji.

Dodala bih i da naš tim kao i ceo ovaj kraj mahom održavaju u život žene.

Da li postoji razlika u tome kako se prema vama i vašim vinima odnose u inostranstvu i u Srbiji, kod kuće?

Da, osećam razliku. Nažalost, osim Beograda, veće interesovanje i priznanje smo dobijali u inostranstvu nego ovde u Srbiji. Nadam se da je to samo trenutna situacija i verujem da će i van Beograda jednog dana prepoznati i ceniti naš način rada.

Koje vaše vino najtačnije odražava vaš karakter? Ili takvo još ne postoji? (smeh)

Sva moja vina su na neki način odraz mog karaktera. A možda ono što će ih zaista povezati sve tek treba da dođe😁

Na koje pitanje vam se najmanje odgovara? I zašto?

Od vina koja pravim, koje mi je omiljeno. Jer jednostavno nemam odgovor na to pitanje. Zavisno je od dana, raspoloženja, a možda i još važnije — kako se to vino ponaša baš tog dana 😆

I za kraj — šta biste savetovali nekome ko prvi put pije vaše vino?

Da ga otvori, uživa sa prijateljima ili sam/a, i na trenutak zaboravi sve komplikacije života 🍾

Omiljena sorta grožđa?

Pinot Noir

Muzika koju slušate dok radite?

Od heavy metala do turbo folka 😆

I, u susret Međunarodnom danu žena — da li želite nešto da poručite ženama koje rade u vinskoj industriji?

Žene u vinskom svetu treba da nastave da rade punom parom — da budu hrabre, autentične, istrajne i da ostave svoj trag 💪🏼