Sve počinje u vinogradu: bez herbicida i agresivne hemije. Zatim sledi fermentacija na divljim kvascima, onim koji žive na kožici bobica i u podrumu. Vino se gotovo ne bistri i ne stabilizuje, a sumpor se ili uopšte ne dodaje ili se koristi u minimalnim dozama. Zbog toga u boci može da se pojavi blaga zamućenost ili talog – to je normalno i nije znak mane, već posledica minimalne obrade.
Svaka boca živi svoj život
Dve boce istog prirodnog vina mogu se primetno razlikovati po ukusu – jer nema filtracije, stabilizacije ni ujednačavanja. To je deo filozofije: svaka boca je zaseban živi organizam. Otuda i poseban odnos prema ovim vinima – o njima se priča, porede ih i sakupljaju, a ne samo piju.
Ko su ovi ljudi
Iza prirodnih vina uvek stoje konkretni ljudi: Oszkár Maurer iz Subotice, Franz Weninger iz Burgenlanda, Milan Nestarec iz Moravske, Horst Hummel iz mađarskog Vilanja, Erno Sagmeister iz Vojvodine i mnogi drugi. Susedne grane istog stabla su pet-natovi, oranž vina i gruzijski kvevri.
Kako izabrati prirodno vino
Ne gledajte reč natural na etiketi, nego proizvođača i filozofiju gazdinstva. Najčešće su to manje vinarije koje otvoreno pišu kako rade sa vinom. Cene počinju od 1.750 dinara, najveći deo ponude je između 2.000 i 3.000, a na vrhu su prirodna vina iz Burgundije, Alzasa i Šampanje. Kod prirodnih vina savet često vredi više od brenda, zato slobodno pitajte.
