Imate nalog?
Prijavite se za brže kreiranje porudžbine
Nina Loev
Professional imbiber
Ako ste bar jednom pili prirodno vino, skoro sigurno vam je zaparala uši neka čudna reč: mogao je da je ispusti somelijer, ubaci komšija za stolom ili podmetne sajt s opisom flaše koju ste baš nameravali da popijete.
Vinski žargon mnoge ostavlja u čudu, a da pita „šta ste time hteli da kažete, poštovani somelijeru?” nije spreman baš svako, lakše je klimnuti glavom i praviti se da ste u toku. E pa, da biste klimali glavom znalački, sakupili smo dvanaest takvih reči i poređali ih od onih najsvakodnevnijih do onih koje koriste samo najupućeniji
1. nivo
Sleng koji je otišao u narod
(od engl. skin-contact)
Belo vino napravljeno po tehnologiji crvenog. Prastari način (tako se radilo još u Gruziji pre više hiljada godina), koji se vratio u modu na prelazu u dvehiljadite. Važno: u njemu nema pomorandži.
☝️Bezbedno skoro svuda. Jedini rizik je u tome što sagovornik može stići da vam ispriča sve o gruzijskim kvevrijima pre nego što otvorite usta.
(skr. od fr. pétillant naturel)
Takozvani dedovski metod, poznat i kao ancestrale: vino se flašira pre nego što završi fermentaciju, pa mehurići nastaju sami, pravo u flaši, bez druge porcije šećera i kvasca, za razliku od, recimo, šampanjca, gde se oni upravo dodaju. Obično je blago mutno, s talogom na dnu, živo i nepredvidivo. Ne poznaje pravila lepog ponašanja i sasvim je u stanju da zalije sto snažnim mlazom.
☝️Ako kažete „petijan natirel” umesto „pet-nat”, neće vas smatrati poznavaocem, već pametnjakovićem, snobom ili nečim još gorim.
(od engl. funky)
Univerzalni pridev-izgovor. Označava vino koje se bilo čime razlikuje od običnog, onog iz supermarketa. U praksi se ovom rečju krsti sve što nam se ne objašnjava (ili ne umemo da objasnimo): od blage nesvakidašnjosti do mane.
☝️Što čovek manje zna o vinu, to češće govori „fanki”. Svi smo mi od toga počeli. Nema tu ničeg sramotnog, samo se nemojte na tome predugo zadržavati.
(fr. glou-glou)
Lagano, sočno crveno vino. Ono koje se pije kao voda. Glu-glu je onomatopeja halapljivih gutljaja koji čašu isprazne naiskap. Francuzi ovakvo vino zovu još i vin de soif, „vino za gašenje žeđi”.
☝️Bezbedan termin, uz koji vas niko neće proglasiti snobom.
2. nivo
Sleng stalnih gostiju
(fr. macération carbonique, karbonska maceracija)
Metod kod kog celi grozdovi fermentišu u sredini bez kiseonika, pa vrenje kreće unutar svake bobice. Daje živ, sočan, lagan ukus i miris bombona i banane. Klasika mladog božolea, koja je odavno izašla iz njegovih okvira.
☝️Od nekog vremena karbonikom se naziva svako lagano crveno. To je tačno otprilike u polovini slučajeva, pa budite oprezni.
(od engl. zero-zero)
Znači da vinar ništa nije dodao i ništa nije oduzeo: nije ubacio sumpor, nije dosuo veštački kvasac, nije propustio vino kroz filter. To je beskompromisno krilo prirodnih vina, gde se svaki vinarev potez smatra varanjem.
☝️Izgovorite „zero-zero” i u blizini će se obavezno naći neko ko će napomenuti da prava nula u principu nije moguća. Možda je on i u pravu, ali veče je ugroženo!
Miris zagušenog vina. Predugo je stajalo bez kiseonika, pa zato miriše na kutiju šibica, na šine, ponekad na kuvani kupus ili nešto još gore. Za razliku od prave mane, ova može da se „izleči” pravo u čaši: zavrtite vino, pustite ga da diše, prespite ga u dekanter.
☝️Ovo je čest razlog zbog kog neiskusni vraćaju čašu. Zapisujemo: posle rečenice „reduktivno je” treba samo sačekati. Sad se nećete obrukati.
(lat. Brettanomyces)
Životinjski ton u vinu: čuvena štala, kožno sedlo, kozja zadnjica. Kontroverzna stvar: u malim dozama to je pre osobenost i izvesna draž, a u velikim mana koja prekriva sve ostale mirise i ukuse.
☝️Zato je raspravljati o bretu loša ideja. Bukvalno svaki vinopija ima svoju granicu na kojoj se zanimljiv karakter i prihvatljiva mera pretvaraju u užas, košmar i katastrofu.
3. nivo
Za internu upotrebu
(fr. sous voile, „pod velom”)
Vino odležava pod skramom kvasca, koja se stvara sama i kao ćebe štiti piće od kiseonika. Godine pod tim ćebetom daju veoma prepoznatljive i duboke tonove orašastih plodova, pečuraka, raži i blage slanoće. Tako se od pamtiveka prave šeri i vin jaune iz Žire, a zahvaljujući popularnosti prirodnih vina ovaj stil je ponovo u modi.
☝️U običnom društvu bolje je ne izgovarati (a i zašto biste?): moraćete da objašnjavate i skramu, i Žiru, i kako vi to uopšte pijete. Celo veče će otići na predavanje.
(isparljive kiseline, od engl. VA — volatile acidity)
Najčešće se misli na notu sirćeta i acetona: ako je u flaši ima mnogo, piće miriše na sirće i skidač laka za nokte toliko jako da nadjačava sve ostale mirise. Ali, zapravo, isparljivih kiselina kao pojave ima u svakom vinu. Samo što u maloj količini, umesto mane, daju složenije voćne arome.
☝️Zgodan način da pohvalite nešto što je zapravo mana. Recite „malo isparljivih” umesto „miriše na sirće” i zvučaćete kao poznavalac.
(fr. piquette)
Niskoalkoholno vinsko piće, čak ni vino. Sva komina, to jest pokožica, semenke i peteljke koje ostanu posle ceđenja, prelije se vodom i još jednom fermentiše. Vekovima je to bila svakodnevna splačina za nadničare, u Evropskoj uniji je čak zabranjeno prodavati ga kao vino, a u francuskom sama reč znači „bućkuriš”. A onda ga je pokret prirodnih vina iskopao, nazvao ekološkom osvešćenošću i prodao po trostrukoj ceni. Divota!
☝️Znati reč „piket” je kul. Ali znati da je njegovih pet minuta slave prošlo, to je već znak da držite prst na pulsu.
(od engl. mouse, mousiness)
Nevidljiva mana: nema miris, pa je nosom ne možete uloviti. Ali zato je u ustima baš podmukla. Otpijete gutljaj, reklo bi se sve je u redu, a onda odjednom bam, udarac u stomak, i cela usta se ispune ukusom mišjeg kaveza i bajatih žitnih pahuljica, koji posle ne možete isprati. A najgore je što ga ne osećaju svi: 30% stanovništva planete uživa u istoj onoj flaši od koje preostalih 70% okreće glavu.
Ovo je verovatno najkontroverznija vinska mana.
☝️Ovom rečju možete da otpišete ne samo flašu nego odmah i reputaciju. Rečenica „ma, kod njih je svako vino mišje” ume da ubije želju za vinima čitave jedne zemlje! (Pozdrav, Španijo!)
Ovde ćemo, čini se, stati.
Inače bismo mogli da se zaglibimo u ovoj močvari termina i zaboravimo suštinu. Jer svi smo se mi ovde okupili zbog ljubavi prema vinu. I ono najjednostavnije i najiskrenije „bože, kako je ukusno” vredi koliko milion najprefinjenijih i nišnih termina. Zato što je vinu potpuno svejedno da li znate reč „isparljive” ili ne. Ono se talasa u vašoj čaši radi radosti i uživanja.
Zato koristite ovaj rečnik do mile volje: nehajno ubacujte reči, plašite sagovornike, mudrujte, samo, molim vas, ne zaboravite da ponekad jednostavno popijete čašu vina.
