Šampanjac na našoj polici prave vinari rekoltanti: sopstveno grožđe, sopstveni podrum, tiraži od nekoliko hiljada boca. Pored njih su cremanti iz Burgundije, Alzasa i Bordoa: isti metod, drugi regioni i sasvim druge cene. Posebna kategorija su francuski pet-natovi iz Loare i Burgundije, napravljeni metodom koji je stariji od samog šampanjca.
Burgundija i Chablis
Burgundija radi uglavnom sa dve sorte i iz njih izvlači maksimum: chardonnay daje bela vina od laganih do gustih iz Côte d'Or, a pinot noir crvena sa svilenkastom teksturom i mirisom višnje i šumskog tla. Severnije leži Chablis – isti chardonnay, ali na morskim krečnjacima i bez hrasta, sa mineralnošću koju porede sa mokrim kamenom. U Burgundiji prave i Coteaux Bourguignons – pristupačnu kategoriju u koju ulaze vina sa parcela izvan prestižnih apelacija.
Prirodna Francuska: jug i Loara
U Langdoku, Rusijonu i na Loari okupila se glavnina francuske prirodne scene. Tu rade Mas Coutelou, Pèira Levada, Vignoble de l'Ecu, Maylandie – gazdinstva koja prave vino bez dodataka. Takva vina imaju svoj karakter: nefiltrirana, neobična, nepredvidiva, ali vrlo izražajna i gastronomska.
Koje francusko vino probati
Côtes-du-Rhône ili langdoško crveno – ako želite francusku klasiku bez burgundskog budžeta. Burgundski chardonnay – da shvatite odakle je potekao ceo svetski chardonnay. Savagnin iz Žire – ako volite neobično: ta sorta raste gotovo samo tamo, a u verziji ouillé (dolivena, bez vela kvasca) daje zategnuto belo vino sa notom oraha.
