Crveno vino

Oba naziva su ispravna i označavaju isto vino. Kod nas se tradicionalno kaže crno vino, dok se u ostatku sveta koristi crveno: red wine na engleskom, vin rouge na francuskom, vino rosso na italijanskom. Grožđe od kog se pravi nije ni crno ni crveno, nego tamnoplavo, pa je svaki naziv u neku ruku stvar dogovora. Na sajtu ćete sresti oba termina i oba vode do iste police.

Telo vina je najpraktičniji orijentir ako ne znate sortu. Lagana crvena vina piju se rashlađena i ne traže povod: gamay, frankovka, svetliji pinot noir. Srednje telesna su zlatna sredina koja ide uz gotovo svaki sto: merlot, sangiovese, tempranillo. Moćna vina imaju čvrste tanine, viši alkohol i dug završetak: syrah, cabernet sauvignon, jug Španije i Portugalije. Razlika nije u kvalitetu nego u nameni: lagano vino nije lošije od moćnog, samo je za drugu priliku.

Kod nas ćete naći cabernet sauvignon, merlot, syrah, pinot noir i tempranillo – s tim što ista sorta kod različitih vinara zvuči različito: prirodni pinot noir iz Vojvodine gotovo da ne liči na burgundski. A ima i sorti koje gotovo da nisu izlazile van Balkana i Panonije: prokupac – višnja, začini, zemljani tonovi; kadarka – svetla i začinska; frankovka, poznata i kao blaufränkisch – živa kiselost i čvrsti tanini.

Moćna crvena – uz meso sa roštilja, jagnjetinu, stejk, zrele tvrde sireve. Srednje telesna – uz pastu sa mesnim sosom, picu, pečenu piletinu, sarmu. Lagana – uz ćuretinu, kobasice, povrće sa roštilja. Sve to funkcioniše preko tanina: oni se vezuju za proteine, pa meso ublažava oporost vina, a kiselost osvežava usta posle masnog zalogaja. Što je jelo bogatije, to vinu treba više i tanina i kiselosti.

Sobna temperatura je mit iz devetnaestog veka, kada su se sobe grejale do šesnaest-osamnaest stepeni. Današnje dvadeset četiri je za crveno vino previše: alkohol izbija u prvi plan, arome blede. Lagana crvena služite na dvanaest do četrnaest stepeni, srednje telesna na šesnaest, moćna na osamnaest. Leti svaku bocu vredi držati pola sata u frižideru pre služenja.

Ako retko pijete crveno – počnite od pinot noira ili gamaya: voćni su, glatki, bez težine. Uz roštilj i stejk – syrah: biberast, gust, sa notom dima. Ako želite nešto domaće – prokupac ili kadarka: takva vina ne možete doneti sa odmora u Italiji ili Francuskoj. A ako vas vuku eksperimenti – prirodna crvena vina: umeju da budu pomalo nepredvidiva i neobičnog ukusa, ali imaju jedinstven karakter.